ne krijem svoj bol i gubitak

Published on 14:55, 04/25,2012

sve je bilo tako slatko,tako nevino,tako decje...imali smo bog zna kako "komplikovane" i "teske""probleme u zivotu...pa smo kao bili tu jedni za druge.ceo svet je mogao stati,mi smo bili tu jedno za drugo.sa nasim temama,samo nama bitnim.cesto iz dosade,lenjosti,uobrazavali smo i preuvelicavali dogadjaje.govorim pogotovo u svoje ime sad,kad kazem da smo preterivali.Ja jesam.Neki problemi danas su mi smesni naspram realnosti koju sam uocila i u kojoj sam sad,6 godina kasnije.a i sta sam znala sa 17,18 godina...dete jedno.tinejdzer koji je bio normalan,za razliku od dansnje dece.Bio si tu...ma kakve gluposti da su me mucile,bila sam tu...ma kakve gluposti da su te mucile.Sve sto pravi prijatelji rade.Sve sto je cisto ,iskreno i lepo.Pa ti planovi...pa desavanja...pa organizacije nase...pa vristanje...pa suze....

ne mogu d zavrsim ovaj post.MNOGO MI NEDOSTAJES. 


emotivni haos.

Published on 00:24, 04/24,2012

molim te boze,ako se opet igras sa mnom ,nemoj!  to je najosetljivija i najbolnija tema mog zivota. najdublji oziljak. rana koja nikad zaceliti nece. ako ce mi doci glave,ne salji ga nazad. NEMOJ MI GA VRACATI SAD,AKO CES GA OPET UZETI. A vrati ga...vrati,bar na tren. 


emotivni haos.

Published on 00:24, 04/24,2012

molim te boze,ako se opet igras sa mnom ,nemoj!  to je najosetljivija i najbolnija tema mog zivota. najdublji oziljak. rana koja nikad zaceliti nece. ako ce mi doci glave,ne salji ga nazad. NEMOJ MI GA VRACATI SAD,AKO CES GA OPET UZETI. A vrati ga...vrati,bar na tren.