Naslov ovog posta su reci upucene meni od strane jednog prijatelja.Nekoga ko me je stosta o zivotu naucio.A ako ja ista o zivotu znam,to je da je laz nesto najgore sto postoji.Prljava odvratna stvar.A da je istina i iskrenost cesto bolna i teska,ali najjace oruzje pravih prijatelja,osnova dobrog coveka.Cast i postenje.Razumevanje.Sad shvatam drugi deo recenice iz naslova:"to ce te unistiti!".Ako je tako,neka je!Cista sam pred Bogom i ljudima.Nek boli,nek me pljuju.Ima prijatelja koji ce uvek stati uz mene,koji me znaju.I nikada im necu biti losa.Ima na ovim stranicama mnogo vas koji me razumeju,mozda i ti koji ovo citas razumes moje stanje.
Ali jedna stvar koja me muci i boli,jedna osoba,jedna jedina koja sa mnom vec 2,5 godine deli sve,koja zna moje vrline i mane,koja deli krevet sa mnom,zivot ceo,ta ista osoba brani odredjene lose ljude a mene,ovakvu,upravo ovakvu iz naslova,smatra losom u odredjenim trenucima...
Zivot je komplikovan,ali ne neshvatljiv.Samo mi kazite sta je u pitanju,kada te neko pljune iza ledja,ne voli te,kaze "ne podnosim je",a onda,samo godinu dana kasnije joj trazi pomoc,vezu za posao...sta je u pitanju?Licemerje?ili?...i kad ja to pomenem,JA sam losa.Sta je,ne secaju se sta je bilo pre jednu godinu...A ON je brani,misli da sam ja losa sto sam rekla da tako nesto nije u redu...ja,njegova zena,majka njegovog deteta...Bori se za druge.A ja...sam negativac sto mrzim laz i samozive ljude,koji se prave i posle toliko cinjenica,da su mu prijatelji.
Takvi prolaze u zivotu.Ja ispade los covek mom suprugu.Zasto?
je u nasoj prici realno.