Captured Moment

To je sve sto imam da kazem.

Iznenadne suze za mom ovom licu i sve sto imam da kazem je da mi nedostajes...to ti i govorim. i placem. tvoj odgovor ne zelim ni da procitam...ne bojim se tvojih reci,bojim se sebe posle njih...

kao sto i rekoh.Kazes da i ja tebi i da ne znam koliko ti je krivo sto sad ne mozes da budes uz mene...

U pravu si.Ne znam.

Da li bi stvarno  voleo da si tu?

Zasto onda nisi bio tu kad si mogao,pre 2 dana,nego si bio u gradu...a s njima si svaki dan.

NEDOSTAJES MI BRE!!! TI. SVE ONO STO TI JESI...STO SMO NAS DVOJE .

Gde je nestala tvoja ljubav i onaj blagi skriveni osmeh koji je bio tu SAMO zbog mene?!Znam ljubavi,znam gde si ga ostavio...duboko u sebi.

A znam da bi plakao da sam otisla.Da sam sve ostavila i digla ruke.I pre ove nase lude situacije,kazem lude,jer ovde bi i lud poludeo,a i sad,kad se sve ovo desava.Iako bi ti pao teret s ledja,obaveza ili nesto trece,znam da bih ti nedostajala....

I ni jedna od njih,nece me nikada zameniti,ni jedna druga osoba ne bi upotpunila moje odsustvo iz tvog zivota.Ja to znam.

A gubis me,gubis moju ljubav svakim danom...svakim nedolaskom,svaki put kada si tako hLADAN i odsutan,kad si sa njima,a ne sa mnom,kada se ne javis...kada ne razumes.

Koliko si puta rekao potrudices se...da se vrati ono sto je bilo.

Ono sto je bilo i sto me i dalje drzi...i onaj cvetic i onaj crtez i onaj autobus i onaj covek Miki sa mora naseg prvog i onaj stan i fotelja...i onaj krevet...i casa vode...i tvoj pogled...

a sada mi oci postase suzne i osmeh blagi na licu cu da sakrijem,jer to su samo par lepih uspomena i secanja koje me odrzavaju vec mesecima...pitam se dokle...

"ma ljubav nije nestala,samo se sakrila...."