Captured Moment

Prijatelji se ponekad i vracaju kad odu,zar ne?!

Sve i sto imam da kazem,bolje ce opisati samo jedan jedini Mikin citat.Nisam ja vise pametna da pricam o prijateljstvu.Izgubila sam najboljeg druga,glas razuma,oslonac i podrsku,jednu fenomenalnu osobu,za koju sam bila neraskidivo vezana.I kako onda ja bilo sta da kazem...Juce je doslo do momenta kada sam sasvim slucajno videla drage osobe,njemu najblize,setila se i sva ovako emotivno prenaglasena,kao neko bespomocno kuce,pocela da pizdim.Ma nije mi zao.Ionako je on kriv za sve.A onda preispitivanje ko je kriv za sve...a onda jedan duboki uzdah i saznanje da nije vazno posle godinu i po,ko je kriv,a ko ne.Mnogo sam  lako podnela taj poraz,zato mi je sad tako tesko....neko s kim sam odrasla,delila i lepo i ruzno,krevet i hranu...sve.Bespotrebno je opisivati.A nas dvoje,dva tvrdoglava skota,ni jedno da popusti...nismo ni posvadjani cak,kad opet bolje razmisli.Samo smo...rastavljeni.I kako vreme prolazi sve se vise bojim da se vise nikad necemo ...da vise nikad necemo...da...izgubila sam svog najboljeg druga.To je moj najveci poraz.

Uvucen pod moju kozu kao dokaz da ga nikad necu zaboraviti i da ce ona nasa bratska ljubav uvek biti tu negde,jedino je sto je ostalo.Kao i pozdrav na ulici...Sve tako bledo.Sve manje i boli.Nije mi tesko.Nije mi ni bilo tesko.Ne uvek.Ne puno.Al kad ostanem sama,pa pogledam u njegov prozor,pa pogledam druga lazna prijateljstva kojima sam okruzena,pozelim da vrisnem,da ga vratim,pozelim da nisam pogresila kad je trebalo da postupim ispravno.Naravno da mi fali.Naravno da ga volim.I povrh svega...naravno da se nadam.Jer...

"Postoje ljudi iz prošlosti koji žive i danas. Ko
se pažljivo zagleda, možda ih može primetiti već negde u budućnosti.
Eto od koje sam vrste."Mika Antic