Kako da ti napisem...pesmu?

Kad pozelim nekad pricati sa tobom,a ne mogu,jer previse si prijatelj da bih ti rekla istinu a previse te volim da bih lagala,pa samo nestanem i kazem : “Dobro je.Izvukla sam se.“

Tu si kao senka,tu si kao podsetnik,kao nemir,pobuna,bunt moj,samo moj bunt koji preti samo meni.Mozda strast,mozda cast,mozda greh,mozda lek,samo razgovor zna.Taj razgovor koji cutimo jedini ima odgovor a ja ga ne zelim.Jer je moj bunt moj i samo moj dokaz da ne mirujem.

Plasim se da se vise necemo smejati zajedno.A hocemo.

Plasim se da ces me zaboraviti.A neces.

Treba da ti pisem pesme.

Tebi jedino znaci.

A zelim ja..da te sretnem u samoci,kazem sve sto imam,ali ne smem i ne zelim zapravo.Jer je mnogo dobro ziveti sa nemirom mojim. Pa kad te sretnem sakrijem pogled,sakrijem sve sto mogu lupetam,znam.

Pa te gledam,pa te ne dam,i ne dam sebe jer ako se predam svojim recima,ode...ode nemir,ode greh.Koji ne pocinismo.

Volim te,to smem da ti kazem.to te ne lazem kao sto lazem neke gluposti kad te sretnem.

„Mnogo dobra“-treba tako da se zove pesma ta.

Stres i strah koji osecam bolje da se toga ne podsecam,drhti ruka na klavirkoj dirci,drhti usna na svakoj svirci kad pevam pesmu svoju i cujem na radiju njenu i tvoju.

Treba da ti pisem pesme.Treba da se zove:Nemir i ja.

Suvise pametni da kazemo,podrazumevam tebe samo,svi ostali mi moraju ponavljati iznova i iznova,samo ti znas...“podrazumevanje“.Treba tako da se zove.

Treba da ti pisem pesme.

Drzi moju ruku,ne pustaj je jer je vaznije od glupih reci.

Drzi mi ruku kad god mozes drzi je kao da je rec,kao da je strah,kao da je zelja.Uteha.

Nemir moj.

Dusa.Treba da se zove dusa.

Kao moja.

Dusa. Pisacu ti pesme,to je sve sto mogu,reci su jedino sto znam. Al ti necu reci sad,necu nikad,ono sto je na mojoj dusi,jer to je nemir moj samo moj,moj bunt. Treba da se zove „Bunt“

Mora vladati mrak izmedju nas.Mora jer ako upalis svetlo,ako ga izmislis,videces mi oci. E to je greh.

Volim te vise od sebe kad podje po zlu,ako nas tuzne probude. Znas tu pesmu,nije moja.Al nemoj da ga slusas,ne smes da me gledas.Iako ti cuvam osmeh,ne gledaj mi oci.

Mozda da se zove „Cuvam“ jer je to sto ja godinama cuvam zapravo i greh i bunt i nemir i svi podnaslovi.

Ne u oci.

Jednom sam ti napisala.Nisi znao da cenis.Nisi znao sa mnom.Ne znas.Niko te nikada nije naucio da volis.Uporno ponavljam to.Jer hocu da te nesto opravda a znam da sam izgubila tu borbu.Ljubav koju osecam,a osecam je jer se godine ne mogu izbrisati.Sve sto prodje jednom se I vrati I probudi teska secanja ako je konacno I zavrseno.Hiljadu koraka napred I onda jedan koji te vrati na dno.Tako ti je sa mnom.Ja volim jako duboko I iskreno.Ja oprastam.Ja cenim.Ali ako me povredis,ako povredis moje najiskrenije oaecaje I probudis u meni bol...dzabe svi koraci,dzabe sve postignuto.Moja dusa je otisla.U trenu tku.Ne postojim vise.Zato opet kazem: Mozda mene vise nece videti kraj tebe,ali videce tebe,jer si ti sam za sebe dovoljno dobar I bez mene.

A ti proslosti moja?Sta ti cekas vise? Uradi nesto za sebe.Uzivaj malo vise.

Ti,hedonisto bivsi,covece lude glave,savrseno jasnog razuma.Masto moja,odgovoru,skolo!Ti,sto si me naucio da stanem.Pa razmiskim.Da usporim.Da budem pametna.Nikad ne reci sve sto znas I nikad se ne odaj do kraja.Nikome!

Ti,sto vrtis sve I svakoga,a volis samo nju.Ti,sto se mucis I trpis ali nadas se boljem.Stani.Pa razmisli.Sta cekas?Ako uspes,ako umes...kao sto si umeo...zivi!!!!voli!!!igraj. 

Nikad nisam bila sebicna ni ljubomorna.Obozavam vas zajedno.I to je jedina istina. 

Ne znam kome I kako pa cu reci  tebi jer si ti bio uvek tu I uvek si se radovao I plakao I mucio se I trudio.Ti si uvek bio moj najbolji drug.I dan danas ti si jedna velika dusa.Covek kakav se retko srece.Ja sam bila srecna sve dok nam se putevi nisu razdvojili.A I danas si tu na mojoj desnoj strani,pamtim te po dobrom,iskljucivo tako jer ne mogu sebi da priustim drugo.

Unistio si mi dan kad sam te videla skoro pa nesrecnog.Deluje kao da patis.Kao da to nisi ti.Razumela sam jedan pogled.Boze,kako je tesko.....

A ja? Ja danas nisam ja.Ja se gusim u nekom cudnom svetu.Trpim poraze,hladnocu,lazan osmeh...patim sto nisi tu jer bi ti jedini znao kako sa mnom.I svima bi bilo lakse.

Nikad nikad nikad ti necu priznati da mi nedostajes.Nikad ti necu reci u lice..Neces ni videti.Neces znati. 

Ja cu biti ponosnija od sebe same izadrzacu pravo na odgovor na pitanje koje nikada necu ni cuti.

Ja jedna,a milion misli.Sama sa sobom,samo na kratko uzivam u tisini.Nije mi se neszo slicno desilo godinama.Zivot mi je brz,nepregledan,neocwkivano inzeresantan. A ja? I dalje sam ista,ko god tvrdio suprotno.I dalje sam ono isto dete iskrenih ociju i tmurne face. Vecito namrstena na ljude koje ne poznajem,a neverovatni pozitivac onima koje znam.Izgurala sam veoma teske trenutke,cini mi se previse za ovih 24...ali sam izborila veci deo svog budeceg zivota. I dalje napredujem. I hocu jos. I krecem se ka visem nekom cilju.Nikada mi nece biti dosta.Uvek ima i moze jos. Ja imam samo toliko godina,a sta sve imam...imam ove ruke koje ce tek da znaju svasta,imam ovu glavu ludu i detinjastu koja mora da gura napred,za moju porodicu,za moju ljubav...

juce sam nam zamalo rezervisala sto u jednom divnom restoranu koji sam po sebi ima neko znacenje nama blisko...nema veze,nista od toga,bio je dobro proveden dan i bez toga,ali...sam razlog je bio jedan razgovor.Nedostaje nam jedan razgovor.

Cinjenica je da se volimo.

Da je brak....da ne znam sta je brak,ali da je papir koji ga potvrdjuje,samo i samo papirni dokument. 

Da je trudnoca lepa posebno ako je zeljena,a da je teska ako nije.Da menja zivot.I ljude.

Ali najrealnija cinjenica,bez ikakvih predomisljaja je da se nas zivot jednog dana promenio,upravo onog dana kada smo shvatili da cemo dobiti dete. 

Nase dete je savrseno,pravi mali andjeo,najfascinantnija devojcica koja postoji.Ali ti i ja...od trenutka kada sam ostala trudna vise nismo isti.Ti nisi ti...ja nisam ja.Vise nismo regularni tok.

Cinjenica je i da  treba da porazgoaramo o tome,da se pored svega nista nece promeniti i da moje nadanje da ce biti bolje,nije dovoljno ako barem nije obostrano ili ako se barem ne poprica o tome.

zato sam htela da nam dam malo oduska,da nas castim dobrom klopom i flasom pica i dok drzim suze skrivene po dzepovima,nazdravim jednom zaboravljenom paru,jednom savrsenom paru,koji je i tako dok je bio dvojka,umeo vrlo dobro da se drzi zajedno...dva ljudska bica,prepuna ljubavi i snage. rekla bih samo< "za NAS."

 ne mogu da sakrijem koliko i nedostajemo.ne mogu da shvatim da mi falis a da si tu...ne mogu da verujem da me ne volis kao pre...

volela sam te i jos te volim.

volim te zbog ociju tvojih i osmeha.

volim te zbog dugih i teskih dana na poslu koje mi olaksas prisustvom svojim samo.

volim te kad me volis.volim da me volis.volim te zbog lepih stvari.samo lepih stvari...kojih u ovom momentu ne mogu da se setim. 

idem koliko me noge nose.

idem da pobegnem od svega,jer ne mogu da se suocim sa cinjenicom da je ovo nas problem.

 idem jer nemam razlog da ostanem. idem jer mi ne dajes razlog da ostanem.

 kad odem,plakacu.cupacu kosu,vikacu.necu biti dobro kad odem...vec znam da mi nedostajes.vec znam da sam umrla.klonula sam i lomim se sama sa sobom.nema osmeha.nema podrske.nema nas vise.na dan,na sat,na zauvek....nema.

kad odem,znam da ces biti ok i to je ono sto najvise boli.

izdao si moju ljubav.na glup nacin si poceo da me gubis...i nikad nisi prestajao da me gubis.

a ako se vratim jer bol je jaca od inata,ako me vrAtis...ako uspes da mi pokazes sta osecas prema meni...ako uspes...

ako osecas...

ako volis...

ako me volis.

da li me volis....      NI U CEMU N E VIDIM SMISAO.samo zelim opet da te vidim.

samo zelim opet da me volis. 

sve je bilo tako slatko,tako nevino,tako decje...imali smo bog zna kako "komplikovane" i "teske""probleme u zivotu...pa smo kao bili tu jedni za druge.ceo svet je mogao stati,mi smo bili tu jedno za drugo.sa nasim temama,samo nama bitnim.cesto iz dosade,lenjosti,uobrazavali smo i preuvelicavali dogadjaje.govorim pogotovo u svoje ime sad,kad kazem da smo preterivali.Ja jesam.Neki problemi danas su mi smesni naspram realnosti koju sam uocila i u kojoj sam sad,6 godina kasnije.a i sta sam znala sa 17,18 godina...dete jedno.tinejdzer koji je bio normalan,za razliku od dansnje dece.Bio si tu...ma kakve gluposti da su me mucile,bila sam tu...ma kakve gluposti da su te mucile.Sve sto pravi prijatelji rade.Sve sto je cisto ,iskreno i lepo.Pa ti planovi...pa desavanja...pa organizacije nase...pa vristanje...pa suze....

ne mogu d zavrsim ovaj post.MNOGO MI NEDOSTAJES. 

molim te boze,ako se opet igras sa mnom ,nemoj!  to je najosetljivija i najbolnija tema mog zivota. najdublji oziljak. rana koja nikad zaceliti nece. ako ce mi doci glave,ne salji ga nazad. NEMOJ MI GA VRACATI SAD,AKO CES GA OPET UZETI. A vrati ga...vrati,bar na tren. 

molim te boze,ako se opet igras sa mnom ,nemoj!  to je najosetljivija i najbolnija tema mog zivota. najdublji oziljak. rana koja nikad zaceliti nece. ako ce mi doci glave,ne salji ga nazad. NEMOJ MI GA VRACATI SAD,AKO CES GA OPET UZETI. A vrati ga...vrati,bar na tren. 

""Za neke stvari prosto nisi tako stvoren i sama kriva sam sto zivot mi je bojen sivom umesto zlatnom...Potpuno sama kriva sam...""

Kako cu sada? 

kad vidis ovo sam mi kazi,KAKO????

"Bolje dobar razvod,nego los brak."sam cula od mamine koleginice pre neki dan,koja se rastala od svog supruga nakon 25 godina.Mladi su se vencali,imaju 2 sjajne cerke,vec velike....kaze:Nismo mogli vise...

Nije mi jasno kako su mogli toliko dugo?I zasto su prestali da se vole?I zasto sada??? 

"To je bio veoma los brak.Ali mi nije zao kada vidim sta je iz njega proizaslo."Kaze jedna zena danas.Trpela,trpela...odustala.Ali ima divnu cerku...i to je njen najveci uspeh.A lepo kaze zena...to i jeste uspeh.

Moja majka je trpela los  brak zbog svojih cerki...i to je nigde nije odvelo.Otac na papiru...otac po zakonu...cemu sve?MI,njena deca,smo trpele.

Sve je manje brakova danas...i vise ne znam sta to znaci.Sta je brak Za vas?sta vam danas Znaci rec BRAK??? 

ja plovim,mirna...i cuvam to to imam...tu varku,da sam za te ipak drukcija od svih,bivsih...

Jos ti se radujem...a nemam zasto biti ponosna na nas.

Jos ti se radujem i svoje tajne tebi govorim na glas!

Ko da sve je s nama isto kao pre...a nije. 

zelim da se svet ovaj otvori za tebe jednog dana,sreco manina!da ti Bog da zdravlje i srecu,dok ti mama i tata pruzaju podrsku i slobodu,ljubav i paznju.razumevanje.zelim da budes ponosna na mene,na nas,kao sto smo mi na tebe andjele.

Dete je svetinja,shvatices to,jednog dana,kada budes porasla.Ljubavi nasa,trudicemo se da ti ispunimo zelje ali da ne preteramo.Trudicemo se sve da shvatis ali i sami da shvatimo tebe.Nasa ljubav prema tebi je neizmerna i bezgranicna,bezuslovna i toliko jaka je da ne moze opisati ni najbolji pisac.

Volim jednu smeskolinu,micu mog,moju bebu malenu sasavu i zelim da ceo svet to zna!!! 

Ako bilo kad osetis da mrtve stvari koje drzis odjednom menjaju boju i pocinju da disu, moras ih sam zavrsiti; niko ne moze da te zameni.

 Jer, niko izvan tebe nema tu britku preciznost sto izdvaja iz prolaznog oklop od zelenog vetra, u kojem neotporno i pihtijasto podrhtava meko i vlazno klatno tvoje uobrazilje.

Svako moze da postavi tvoj osecajni skelet i oko njega ovije tvoje najdivnije namere i utisne u koru nemire tvoga uma ľ kao bore.

Ali, to je jos uvek tebi dalek i neprirodan nacin kroŠenja vecnosti. Niko na svetu nije ti, i zato niko ne moze ni zavrsiti tvoje delo.

Nikog nemoj da pitas sta znaci neko delo. Otkud on zna, kad nije: delo?

Uzmi u ruke materijal i na sebi to proveri.

Nikog nemoj da pitas sta znaci neka izlozba. Izlozba nije ono sto ti je pokazano. Ti se pokazujes njoj.

Duznost je izlozbe da te vidi. Stani pred delo i zahtevaj da ti objasni sta ti znacis.

Ako vec odlucis da gledas, svaki put istu stvar vidi sasvim drukcije. Ista je linija drugi put ľ nova linija.

Ne veruj onima koji ti uporno tvrde da imas samo jedno culo vida. Koliko tvojih ociju nikada nije progledalo? Koliko tvojih ociju, dok obuhvata ovo, vidi i nesto ono, cega uopste nisi svestan? Koliko tvojih ociju nikada nece saznati da su bile i ľ oci?

Ako se usudis da stvaras, moras imati dokaza da istu stvar jos jednom dotices prvi put.

poslala sam ti ovu pesmu i rekla sasvim dovoljno:

 "ti ovu pesmu mozda i ne razumes ali ja u njoj vidim tebe (i tvoje ruke).Ja sam od onih ljudi koji znaju da cene,a tesko onom ko mi ruznu rec o tebi kaze,Ja i dalje volim tebe istog kao sto si oduvek bio iako si se prema meni promenio na najgori moguci nacin.Mene sutra s tobom mozda nece videti,ali ce videti tebe,jer si ti sam za sebe,dovoljno vredan i bez mene. "