Captured Moment

ne znam

Trazeci inspiraciju ulazim u stare poruke...

Jao,svi dobri ljudi,svi oni kvalitetni ljudi znaju koliko je to tesko nekad...vrati nam secanja...probudi u nama uspavano...ma necu da objasnjavam,vec vidite koliko me je sve to dotaklo. SVE sto je vezano za moju posebnu ljubav,posebno i dotakne,pogotovo ako se setis lepog u losem trenutku.(Ma,ne postoji los trenutak za lepo.)I onda kao namerno,pocne neka pesma koja me uvek na nesto podseti,nista strasno,samo sam se nasmejala,pa umusila,pa rasplakala,pa opet nasmejala...i sad citam svoje konfuzije,ne verujem sta mi je s mozgom,sa mislima,sa zivotom... ta ljiga od pesme rasplace me,iznervira,nasmeja...jer procitah ono od pre dve godine,ono sto mi je napisano bilo je sreca u tvojim recima i neki skriveni strah da se ne zavrsi prerano,kao da si se bojao nekad da ce kratko da traje...rekao mi je da se boji da cu ja odustati od svega...

Bilo je tako puno razloga da nikada ne zapocinjemo vezu.Bilo je negativnih uticaja,bilo je stvari koje su nas razdvajale...a mi se tako zavoleli.Uopste mi nije bilo ni lako ni svejedno da pocnem tako duboku pricu sa njim.Znala sam da ce biti sve teze.I manje vremena i uslova i ... i borila se i izborila i zavolela ga i sve sto nas je lomilo to nas je ojacalo.Drzalo nas ono nesto,tako mnogo puta pomenuto... Kad nam nista nije islo,cuvala sam za njega poslednji atom snage i nade i verovala sam.

Moj lepi decak...Moja ljubav slucajno pronadjena,namerno zadrzana.Mozda i ne uspemo.Al ja cu uvek da verujem u njega.U ono u sta sam se zaljubila.U njegov osmeh u njegove ruke u njegove oci u neverovatno nezan dodir u tu dusu...u taj karakter.Ludu jednu glavu.Nezahvalnu.Cupavu.Nikad me nije nazvao ljubavi...nekoliko puta bila sam njegova Guza...i Maza...i to je bilo dovoljno.I hvala Bogu,reci mu nikad nisu ni bile potrebne.Osvojio me je samim sobom.Svasta sam ja u njemu svoje nasla.